BILA SAM SA CRNCIMA NISAM MOGLA DA HODAM...

Bila sam kumom i njenom šestogodišnjom devojčicom u Španiji na letovanju. Krenule smo s idejom da se odmorimo. Ona se nedavno rastavila od supruga, a ja šest meseci nisam imala emotivni odnos.“Muškarci nas ne zanimaju”, obe smo konstatovale uglas pre polaska. Iznajmile smo automobil kako bi obišle celo ostrvo. I to je bila greška, shvatile smo posle nekoliko dana. Na putu, tačno između dva naseljena mesta, stao nam je automobil. Nas dve žene i dete i kolima. Pokušala sam da budem pribrana. Posle neuspelog pokušaja da osposobim vozilo za vožnju, pozvala sam lokalnu šlep-službu. Došli su posle dva sta. Vrućina je bila nesnosta, dete uplašeno, kao i nas dve. Odšlepovali su nas do najbliže benzinske pumpe i tu ostavili. U sumrak, kad smo već izgubile svaku nadu stala su nam dva crnca u “pežou 307”. Nećkale smo se da li da uđemo. Ušle smo rešene da se pomerimo s te pumpe. Hotel je bio udaljen 57 kilometara. A mene je glava rasturala. Francuz i Nemac afričkog porekla su primetili da mi nije dobro. Predložili su da stanemo u prvom mestu da uzmem neki lek protiv bolova. Moja prijateljica je otišla sa ćerkom do apoteke. Ostala sam sama sa dvojicom crnih mladića. Bili su divni, iako sam u početku osećala nelagodu zbog njih, shvatila sam da sam glupača odrasla na rasističkim porukama.
-Imao sam veliku firmu u Švicarskoj, bavili smo se proizvodnjom namještaja. Bio sam jako bogat, imao sve što poželim. Tu firmu sam izgradio zajedno sa svojom ženom, koja je bila tu za mene uvijek, sve smo dijelili. Sa njom sam imao 2 sina i jednu kćerkicu, moju mezimicu. Jednog dana vratio sam se sa posla kući, i vidio otvoren sef u kojem smo držali sve pare, mislio sam da su provalnici ali zapravo to je sve uzela moja žena. Otišla je nakon toliko godina i povela djecu, ostao sam bez svega, para više nisam imao za nabavku drveta za namještaj tako da sam firmu morao prodati za jako male pare, od tih para sam kupio kartu za povratak u moju Zemlju rođenja, Bosnu, vratio sam se tamo gdje ništa nisam imao. I nevjerovatno, čuo sam da se prodaje neki plac u blizini Tuzle, kupio, digao kredit i opet izgradio firmu za proizvodnju namještaja, našao ženu, oženio se i čekamo bebu. Kada me žena napustila mislio sam da nikada neću doživjeti nešto lijepo, ali zahvaljujući Bogu sve sam to prebrodio i započeo novi život.