Prilazim joj sa ledja i brzo zavlacim ruke u inaj njen dekolte i odmah je hvatam za one njene ukrucene bradavice i...

Nada je bila zena stara oko 40-tak godina. Radila je u mom preduzecu kao sekretarica kod generalnog direktora.Bila je strasno nemarna u poslu, besnela je i vikala na kolege, na posao je kasnila i do dva sata, ali to nije bio razlog da bude otpustena, niti da joj se smanji plata koja je po nekim glasinama bila pored gazdinih i sefovskih plata najaca, zato sto je generalni direktor bio njen stric.Posto je bila u srodstvu sa generalnim ponasala se kao jedan i jedini gazda, a njen zenskasti ujak je sve to ignorisao.

Plata u celom kolektivu je kasnila vec dva meseca i bilo je tesko sastaviti kraj sa krajem.Posto je nasa daktilografkinjaotkucala zahteve i uslove koje su potpisali svi radnici krenuo sam u gazdinu kancelariju.Vec sam poceo i ja da podizem glas i bio sam vidno uznemiren a pregovori jos nisu ni poceli, ali ona je zato bila uporna.U meni vatra, srce udara da mogu da ga cujem u usima, kipti bes u meni. Zustro joj prilazim gledajuci je vise nego upadljivo u one njene sisurde.Prilazim joj sa ledja i brzo zavlacim ruke u inaj njen dekolte i odmah je hvatam za one njene ukrucene bradavice.
Prilično smo velika familija, ali djed koji je jako bogat čovjek koji ima 100 hektara zemlje je pao na postelju i vjerujte da se niko od njegove djece nije želio brinuti o njemu. Ja koja sam išla u srednju školu da jedina bila djedu na raspolaganju, hranila ga , kupla, presvlačila, prala. Iako sam žensko nije mi bio problem, jer je to moj djed, moja krv.  Čak su i moji roditelji bili protiv toga, jer su smatrali da treba da ide u dom za stare i iznemogle. Više od 7 mjeseci je bio na postelji, nepokretan i jedina sam osoba koja mu je bila na pomoći. Mogla sam još 77 mjeseci ne bi mi bilo teško, ali na žalost umro je. Odma nakon njegove smrti sva djeca, snahe i zetovi koji ga nisu ni jednom obišli dok je bolovao smrt, pojavili su se da dijele njegovo bogatstvo. Iznenadili su se kada su saznali da je djed ostavi sve meni i kuću i zemlju i mašine, SVE… Evo mjesecima pokušavaju da obore testament, nagovaraju me da se odreknem svega, jer u mu oni djeca, SINOVI I KĆERKE i da oni zaslužuju. Sramota, da su ovoliko energije i truda uložili dok je djed bio živ njegovi posljednji dani bi mu bili daleko ljepši i ispunjeniji. Samo zbog toga im ne dam ni jedan kvadrat zemlje…