Odvalio sam udatu zenu eto

Otisao sam ja slavu kod mojih prijatelja sa svojim drugarima bilo je puno devojaka, gostiju a meni se dopala jedna mlada devojka koja je udata cak i dete ima nisam mogao nista da uradim sa nom na slavi jer je uvek njen muz bio kraj nje nakon nekoliko dana pronasla me na drustvenim mrezama i napisala mi poruku kako joj se dopadam i da zeli da me vidi upitao sam gde mozemo da se vidimo rekla mi je u selu kod nje kuci upitao sam sa kim zivi rekla mi je sa muzem i sestrom dogovorili smo se kada bih mogao da odem dok je njen muz na poslu kada sam stigao docekala me njena sestra i sprovela kroz kucu do spavace sobe i rekla mi sacekaj trenutak reci cu joj da si stigao nakon par minuta dosla je sa bocom crnog vina u ruci potpuno bez Ima taj jedan događaj iz djetinjstva koji me jako pogodio. Kada ga ispričam,znam da ne zvuči kao nešto što bi trebalo nekoga posebno dirnuti.. ali mene je... bila sam na ljetnim praznicima kod bake i djeda na selu... kako tada još nije bilo mobitela,a oni nisu imali ni telefon, poslala sam pismo svojoj najboljoj prijateljici u gradu..tada mi je bilo samo 12 godina i bila sam ponosna što sam uspjela dobiti to malo džeparac od bake i dide da kupim markicu... Nisam dobila odgovor na to pismo,a svaki dan sam ga očekivala.. onda mi je baka kupila karticu sa 10 min na govornici da nazovem da vidim jel pismo uopće stiglo...moljela sam ju danima da mi kupi karticu..na telefon se javila prijateljicina mama, rekla je da je pismo stiglo i da je puno gramatickih pogrešaka,da sam se trebala više potruditi... ja nisam znala što bih rekla,samo sam poklopila i plakala do kuće. I dan danas me nekako dirne sve to,pogotovo jer su baka i dido bili siromašni, a ja sam im potrošila novac na gluposti..