U poslednje vreme sve više gledam druge žene i fantaziram o...

Ona je bila prava lepotica, ali iz nekog razloga je ipak odlučila da bude sa mnom. Zavolela me je iskreno i od srca je želela brak. Ja sam nizak, proćelav, često imam problema sa težinom. Jedino što sam duhovit i to sam koristio da bih osvajao žene. Na moju radost, upalilo je i sa mojom suprugom. Nisam želeo da je izgubim, obožavao sam njeno telo, njeno lice, grudi, izvajane noge, svaki delić njenog tela. Osećao sam se dobro kada sam s njom, da je dodirujem, ludeo sam od požude čim joj priđem. Bila je savršena u svakom pogledu. Jedini problem je u tome što nemamo puno toga zajedničkog. Mi smo već dugo u braku, tačno 12 godina, tako da je ovo o čemu pišem bilo davno.  U međuvremenu smo dobili dvoje dece, a telo zbog kojeg sam nekada bio spreman da poginem je nestalo. Ugojila se sigurno 30 kilograma. Ponekad se toliko iznerviram što se ugojila da počnem da udaram pesnicom o zid. Znam da nije ona sasvim kriva i da porođaji mogu da pokvare ženi liniju, ali ipak, smeta mi. Osim što je nekada bila lepa, ona je i dobra osoba, što je retkost, i naravno da joj to što osećam ne bih rekao u lice. Međutim, osnovni razlog zbog kojeg sam se zaljubio u nju je nestao. Osećam kao da sam zarobljen pored nje i svestan sam da sam površan, pogotovo imajući u vidu kako ja izgledam. 

-Dugo nismo mogli imati djecu, sve smo pokušavali, a onda kada smo se prestali nadati i počeli pomirivati sa sudbinom, u 43-oj godini sam ostala trudna. Našoj sreći nije bilo kraja, sa saznanje da nosim dvije bebe, blizance i to muško i žensko nas je dovelo do ludila. Trudnoća je bila sasvim uredu i čekali smo taj dan da konačno postanemo roditelji, TATA i MAMA. Otišla sam u porodilište, a onda se sasvim normalan porođaj totalno zakomplikovao, djevojčicu sam rodila prirodnim putem i bila je zdrava i sve je bilo normalno, ali tek tada su komplikacije nastale i na žalost dječaka nisam uspjela da roditi prirodnim putem, te sam morala ići na carski rez. Sve se toliko odužilo da je moja muška beba, koja je bila sasvim normalna i zdrava, čak naprednija i veća od djevojčice, nažalost preminula prije nego je došla na ovaj svijet.  Sreća i bol u istom trenutku, nešto najgore što čovjek može doživjeti. Toliko smo se borila i željeli djecu, da sada nekada se uhvatim da razmišljam, pa možda je bilo bolje da nisam nikada ni ostala trudna, na to sam se bila navikla, a ovo, na ovo se nikada neću navići i boliti će me čitav moj život. Sada bi i on sa svojom sestrom kretao u prvi razred. Bože zašto?!