Prvo sam skinula svu odeću sa njega, iako nije imao puno. Gurnula ga da legne. Sela sam na kitu i počela se trljati i mešati dok mi je on...

Željna sam se*sa, prošlo ljeto, spakujem se i odem u Crnu Goru na odmor. Smestim se u jednom hotelu, prilično lep i ugodan hotel. Bilo je prilično lepih i zgodnih momaka koji su tamo bili smešteni, ali i osoblja. Smestila sam se u sobu, bila je komforna, imala je svoje kupatilo, veliki krevet, sve ful.. U sobi pored mene je bio jedan momak, negde oko 23 godine. Sa druge strane moje sobe, bio je smešten momak oko 28 godina. Oboje su bili lepi i zgodni. Prvog dana, kada sam stigla, nisam htela ići nigde, raspakivala sam se, istuširala i htela odmoriti od puta. Sišla sam dole do kafića, naručila kafu i upitala momka koji radi da li mi može doneti do sobe. Rekao je da može, ja sam se vratila u sobu i htela odgledati jedan po***ć i malo iz***ati macu, da se opustim. Pustila sam por*ić i počela gledati. Jako sam se na*alila. Na vratima kuca neko, otvaram, došao momak koji je bio gost u kafiću, a smešten je pored moje sobe da mi donese kafu pošto je konobar zauzet pa se on ponudio, kažem mu da uđe samo da uzmem novac da mu platim. Upitam ga da li mi može učiniti uslugu i kad se presvuče da dođe do moje sobe. Z. Rekla sam mu da želim da me izje*e, želim k**ac osetiti. Inače, jako se volim je***i i to ako imam vremena, radim po ceo dan, da li sa drugom, da li platim nekog momka, devojku..Pitam ga kako se zove, kaže Mario, upoznamo se i ja ga počnem ljubiti, prislonila sam se skroz uz njega i osetila sam kako mu se diže.Prošaputao mi je “Rado ću te je**ti”. Vodila sam ga do kreveta. Prvo sam skinula svu odeću sa njega, iako nije imao puno. Gurnula ga da legne. Sela sam na ki*u i počela se trljati i mešati dok mi je on...-Izdržali smo pet godina veze na daljinu. Pet godina. Ona je studirala u drugoj državi, ja radio i završavao master u dva različita grada. Viđali smo se jednom u dva mjeseca, nekad i rjeđe. Tih pet godina je bio najmučniji period mog života. Toliko sam puta pomišljao da nećemo opstati, ali jesmo. Tri godine živimo zajedno, imamo dječaka od godinu i po dana, uspjeli smo se oboje zaposliti u struci, kupili stan. Ja sam prvi puta srećan, ali mi se čini da ona nije. Volimo se, poklanjamo jedno drugome pažnju, imamo vremena jedno za drugo, izađemo sami, sa društvom ili sa bebaćem, vodimo ljubav.. Sve je tu, ali ju ponekad uhvatim da odluta i čini mi se tako tužna. Sve obaveze oko stana i oko bebe zajedno obavljamo. Pričamo stalno, znamo se i sporječkati..ali mene ne prolazi osjećaj da je njen osmijeh gluma i da laže kad kaže da je srećna. A ja ju volim više od života i samo želim da bude istinski srećna. Jer su ona i dijete koje je rodila moja sreća i moja snaga i jedini smisao života. Ne znam kako da joj pomognem.