Dirala me ispod stola, mazila me po nozi, a onda…

Ovo mi se desilo pre dvanaest godina na usavršavanju u inostranstvu. Inace sam oženjen i žena mi je jako zgodna i je*ozovna. Radi u inostranoj firmi u kojoj su vecina muškarci. Visoka plavuša uskog struka, dugih lepih nogu, velikih si*a, izazovna, a povrh svega toga je u potpunosti svesna. Uvek je obucena skladno, dovoljno se*si, ali ne vulgarno. Naš se*s je u to vreme bio klasican, ništa specijalno. Da se vratim mom usavršavanju. Mešovita grupa mladih ljudi iz sveta. Prvi dan sam primetio jednu Švedanku, pre bih po izgledu rekao da je sa Karika, jer je bila crnkinja. Zapale su mi za oko njene duge noge i skladna figura. Još je bilo dosta devojaka ili žena, što u tom momentu nisam znao. Ta Švedanka je bila u sobi do moje. Prvog petka smo uvece izašli kao grupa, nas desetak. Seli smo u restoran i pricali neobavezno. U jednom trenutku sam osetio da me dira nogom ispod stola. Iznenadio sam se, ali nije mi bilo mrsko. Izlazi je cipelu i mazila me po nozi. Pogledao sam je A ona se nasmejala. Jedva sam cekao da ustanemo i krenemo u hotel. Ocekivao sam se*s to vece. Krenuli smo tramvajem do hotela, cela grupa. Ona je stala do mene i celo vreme tražila razlog da me dodiruje. Došli smo u hotel, popeli se do soba. Pitao sam je kod mene ili kod tebe. Uzela me je za ruku i uvela u svoju sobu. Poceli smo se ljubiti. Njene široke usne su bile fantasticno. Jezici su se isprepletali, kao i ruke. Skinuo sam polo majicu. Povukao sam njenu majicu ili košulju i stvarno, njene gole grudi su se pojavile, stojeci uspravno. Mazio sam joj grudi i...-Radim kao stjuardesa u Abu Dabiju već 3 godine i mnogo sam nesrećna ovde. Želela sam otići iz Srbije, želela sam da putujem i vidim svet, i uspela sam u tome, ali to me više ne čini srećnom. Nedostaju mi moj grad, moji roditelji, moji prijatelji. Mnogi će odmah da osude, jer zaboga, da li je moguće biti nesrećan uz visoka i redovna primanja? Nikakva putovanja, novac i "lagodan" život ne mogu da nadomeste prazninu u duši. Svaki put kad se vraćam sa godišnjeg odmora, duša mi se od tela rastaje. Kad pomenem povratak, uglavnom se zgražavaju i pitaju da li sam normalna. To su uglavnom oni koji se nisu s mesta pomakli, a sve "znaju". Otišla sam sama u beli svet, borim se, radim po 20 sati u metalnoj tubi na 10 km visine, udišem reciklirani vazduh i trpim razne idiote. Kad se vratim s leta, čeka me prazan stan. Novac će da mi pravi supu ili čaj kad se razbolim? Novcem ću da vratim vreme i godine koje propuštam sa roditeljima? Srbijo moja napaćena, ja ti se vraćam.