Kako sam napravio udatoj ženi dijete, jer je njen muž...

Prije par godina, otišao sam solo u kino pogledat film. Imao sam previše vremena pa zašto ne. Čini mi se da je bilo baš ljeto, a svi na moru. Ne sjećam se više ni koji film je bio. Uglavnom čekao sam u redu za kokice i ispred mene je bio jedan simpatičan par. Super ljudi, pristojin i nekako smo počeli pričati u tom redu i kako je kino bilo prazno sjeo sam se s njima i tako se sprijateljili. Poslije kina smo otišli na piće i došli do teme kako je je on sterilan i ne može imati djecu i kako im je to već godinama problem i strašno frustrirajuća situacija. Par dana kasnije došla poruka od njih da se nađemo na večeri. Rekao sam zašto ne, stvarno simpatični ljudi nemam ništa u planu i eto došlo je do tog čudnog pitanja i trenutka. Nisu puno odugovlačili i odmah kod predjela me pitali da li bi htio napraviti njoj dijete. Bio je stvarno šok. Nisam se baš snašao, ali bilo je odmah pitanje zašto baš ja? Rekli su da im se ja činim kao privlačna, inteligentna i osjećajna osoba i koliko god mi je to laskanje odgovaralo u tom trenutku ovo pitanje me totalo izbacilo iz normale. Prošlo je par mjeseci mojeg razmišljanja i rekao sam može. Nalazio sam se sa tom ženom tako neko vrijeme i imali smo se*s. Nakon nekog vremena nazvala me i rekla da ima novosti i da je trudna. Našli smo se i...-Radim kao stjuardesa u Abu Dabiju već 3 godine i mnogo sam nesrećna ovde. Želela sam otići iz Srbije, želela sam da putujem i vidim svet, i uspela sam u tome, ali to me više ne čini srećnom. Nedostaju mi moj grad, moji roditelji, moji prijatelji. Mnogi će odmah da osude, jer zaboga, da li je moguće biti nesrećan uz visoka i redovna primanja? Nikakva putovanja, novac i "lagodan" život ne mogu da nadomeste prazninu u duši. Svaki put kad se vraćam sa godišnjeg odmora, duša mi se od tela rastaje. Kad pomenem povratak, uglavnom se zgražavaju i pitaju da li sam normalna. To su uglavnom oni koji se nisu s mesta pomakli, a sve "znaju". Otišla sam sama u beli svet, borim se, radim po 20 sati u metalnoj tubi na 10 km visine, udišem reciklirani vazduh i trpim razne idiote. Kad se vratim s leta, čeka me prazan stan. Novac će da mi pravi supu ili čaj kad se razbolim? Novcem ću da vratim vreme i godine koje propuštam sa roditeljima? Srbijo moja napaćena, ja ti se vraćam.